Da li znate da su ženske gaćice, komad odeće kojem pridajemo tako puno pažnje i važnosti, u sadašnjoj formi poznate svetu tek nešto oko jednog veka?!
Sve se nekako da i može izbeći, ali ovaj deo odeće nešto je što širom sveta nose gotovo svi ljudi, svejedno iz kojih društvenih slojeva dolaze. Gaćice su se toliko ustalile i ustoličile da je jedino pitanje koj se postavlja koje i kakve kupujemo, volimo i nosimo. A na tržištu ih je toliko, da slobodno možemo reći da su dizajneri definitivno daleko ispred mašte korisnika.
Nije uvek tako bilo!
Gaćice, komad odeće koji se tako strašno podrazumeva, imaju nadasve zanimljivu prošlost.
Likovnih predstava i pisanih opisa gotovo da i nema.
Istorija oblačenja stara je hiljadama godina, ali gaćice se nisu upotrebljavale u funkciji koja im je danas namenjena. Sve do kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka imao je donji veš pre svega kulturni i socijalni značaj, a o praktičnom se tada nije mislilo.
Prvi dizajni ovog odevnog predmeta sežu još u 16. vek. Italijanke su tada nosile duge gaće od svile, lana ili čak somota. No, gle’ iznenađenja, pristojna žena je, kako se za to vreme smatralo pristojnim, još dugo vremena ostala “dole gola”.
Postoje podaci da je u tom vremenu renesanse Katarina De Mediči nosila neku vrstu gaćica koje su je štitile prilikom jahanja, jer jahala je “muški”.
To da dame nose gaćice je još u osamnaestom veku u Evropi smatrano nepristojnošću. Dozvoljene su bile samo zimogrožljivim, bolešljivim i starijim ženama, i onima koje su za život zarađivale čisteći prozore!
Napunpane gaćice postale su moderne u vreme bidermajera, dakle u prvoj polovini 19. veka. A da ih nose smele su samo djevojčice. I za to da im je bilo dozvoljeno nositi gaćice koje su provirivale ispod sukanja često trebale su biti zahvalne, verovali ili ne, francuskom filozofu Jean-Jacquesu Rousseauju. On je, naime, u svom pedagoškom udžbeniku »Emile« zauzeo stav da djevojčicama treba dozvoliti da se igraju, vesele, luduju… Do tada je to, naime, bilo ponašanje pihvatljivo samo za dečake. I za to su tadašnje djevojčice morale biti primereno obučene. Ali samo do dvanaestog rođendana, što je značilo kraj djetinjstvu i igrarijama i presvlačenje – iz gaća duge suknje potpuno gologuze.
{loadposition oglas}
Tek krajem 19. veka stvari su se promenile. Tada su postale izrazito moderne krinoline i korseti, taj modni užas koji je ženama stvarao razne zdravstvene probleme, ali se, uprkos pokušaju osveštavanja i jednakosti u 19. vratio na velika vrata. Moderan je bio oblik tela, takozvani S – naglašena prsa, uzak struk, naglašena zadnjica. Žene su nosile steznike od belog platna i ribljih kostiju ponekad i noću, neke i tokom trudnoće (!), a prale su ih retko ili nikada. Običaj da se peru jednom mesečno, pa potom jednom sedmično, ustoličio se tek krajem 19. veka.
Vratimo se gaćama: S oblik tela zahtevao je, pre nego što su se pojavile žičane konstrukcije krinolina, raskošne podskuknje. Tako su neke žene ispod večernjih haljina nosile i po 16 podsuknji! I baš radi takvog obilja odeće je 1888. godine u reviji Gazette objavljena preporuka da maksimalna težina donjeg veša ne prelazi 3,3 kilograma.
Uskoro su u modu ušle krinoline sa žičanom konstrukcijom:
Kada bi dama u krinolini sela, žičani obruč bi se digao i otvorio pogled na njeno međunožje. Ako bi se, slučajno, sagnula, obruč bi se digao i otkrio guzu. Pomoć je, dakle, bila neophodna. A stigla je u obliku dugih pamučnih gaća, futerala. Bile su iz dva dela: među nogama otvorene, zavezane u pasu… Pa sada vi to zamislite, ja ne mogu…
Živimo u vremenu najboljih gaća!
Put do anatomski prilagođenih gaćica kakve poznajemo i nosimo u tom trenutku nije bio ni blizu konačnoj destinaciji. Zanimljiv podatak je da gaćice tada nisu bile omiljeni deo odeće među ženama, a muškarci ih nikako nisu smatrali erotičnim!
Pa, nije ni čudno, kada pomislimo da su i dalje prekrivale dobar deo nogu, deo tela koji je bio retko vidljiv i zato muškarcima posebno privlačan. Verovali su čak da gaćice nose samo žene koje skrivaju pod njima ružno telo.
Tek 1928. godine su se na tržištu pojavile male donje gaće. I tada su ih izmislili za decu. Nošenje gaćica je postalo nešto što se podrazumeva samo po sebi tek početkom drugog svetskog rata. Suknje su postajale sve kraće, pa je određena zaštita, čitaj gaće, bila nužna.
A javnost je prve gaćice videla tek 1949. godine – i to u Wimbledonu. Američka teniserka Gussie Moran javnost je uzburkala izgubivši meč u veoma smeloj odeći: nosila je suknju koja je bila tako kratka da je mogla poslužiti i kao traka za kosu, a pod njom gaćice od same čipke!
Za razvoj donjeg veša revolucionarna je pojava elastičnih tkanina. Ljudski ih je rod, doduše, poznavao već u devetnaestom, ali razvile su se tek u dvadesetom veku.
Donji veš je postao minimalističan tek sedamdesetih godina prošlog veka. Pojavile su se takozvane “vruće pantalonice”
Osamdesetih godina dvadesetog veka žene su po prvi put u istoriji uistinu oslobođene strogih pravila u oblačenju, a u prodavnicama je bilo moguće kupiti gaćice za sve ukuse, potrebe, stilove… Žene su postajale svesnije dubljeg značaja donjeg veša. Pojavile su se tangice, boksarice, sportski grudnjaci, kratki topovi…
Idealni prikaz s kraja 20. veka pokazuje slobodnu, poslovno uspešnu i zdravu ženu, lepog izgleda. Sve više kože je otkriveno, a donji veš zadržava svoj higijenski i erotiski značaj.
Gaćice su postale žensko oružje, a žene u donjem vešu ili možda bez njega nikada u istoriji nisu bile slobodne kao danas.
Poslednjih godina trend se potpuno menja, popularne su gaćice malih dimenzija, tange, string gaćice. Ovaj komad tkanine se sve više smanjuje, sve više dama ovaj komad odeće zaboravlja da obuče, kako stvari stoje dolazi vreme kada će gaćice u ovom obliku, potpuno pasti u zaborav, kako su došle, tako će i otići ne napunivši 100 godina postojanja.