U Rusiji, Kazahstanu i Bjelorusiji od 1. jula 2014 stupio je na snagu zakon o zabrani proizvodnje, prodaje i uvoza donjeg rublja od sintetike.
Euroazijska ekonomska unija, u kojoj se nalaze te tri zemlje, usvojila je 2010. godine zakon o zabrani proizvodnje donjeg rublja od sintetike, najlona, poliestera i čipke, zbog opasnosti da može ugroziti zdravlje potrošača.
Zakon je donesen jer se smatra da sintetika utiče na širenje bakterija i iritaciju kože. Po novom zakonu ove tri države iz prodaje su povukli takvo donje rublje, što može dovesti do zatvaranja nekih radnji, jer je skupo sintetičko donje rublje veoma popularno u Rusiji.
Prema zakonu, samo će se moći proizvoditi rublje od materijala koji je od pamuka. Vlasti u Rusiji objasnile su kako su odredbu doneli zbog zdravstvenih razloga. Naime, prema novom zakonu, tkanina mora upijati najmanje 6 posto vlage. Mnogi sintetički materijali i mešavine za čipkaste gaćice upijaju tek do 3,6 posto vlage.
Ruskinje su besne na ovu odluki i zato jedan broj pripadnica ženskog pola zbog protesta odbija nošenje donjeg veša. Zbog sankcija koje su uvedene u Rusiji, i nemogućnosti uvoza pamučnog donjeg rublja, oseća se nestašica i sve teže je doći do ovog odevnog predmeta, tako da sve više dama se pridružuje ovom protestu.
{loadposition oglas}
Postavlja se pitanje da li će se ovaj trend proširiti na ostatak sveta i da li će donji veš otići u zaborav ne dočekavši jedan vek postojanja odnosno masovne prizvodnje.
Podsetimo se da do XIX veka donji veš su nosile samo žene lakog morala, i da je nošenje donjeg veša bilo nepristojno, osim u slučajevima bolesti i starosti. Tek krajem dvadesetih godina dvadesetog veka donji veš postaje dostupan jer ulazi u masovniju proizvodnju. Nošenje gaćica je postalo nešto što se podrazumeva samo po sebi tek ulsakom u masovnu proizvodnju posle drugog svetskog rata. Suknje su postajale sve kraće, pa je određena zaštita, čitaj gaće, bila nužna.Tokom Drugog svetskog rata donji veš ponovo pada u zaborav jer je proizvodnja intimnog veša zaustavljena, proizvodnja je bila usmerena na ono što je bilo potrebno na ratištima, a ceo svet je bio pod pritiskom ekonomske krize. Godina 1946. pamti se kao još jedna važna prekretnica ženskog donjeg veša kada je granice Pomerio francuski dvojac Žak Hajm ( Žak Hajm ) i Luj Rear ( Luj Reard ) dizajniravši bikini koji je osvojio srca dama širom planete i tako ponovo vratili popularnost donjeg veša. Plesačica Mišel ( Michele Bernandin ) koja je premijerno predstavila bikini – gaćice dobila je više od 50.000 pisama obožavalaca.
Sedamdesetih godina 20. veka nove modne kuće poput Kalvin Kleina, Sauvagea, Benettona, Tommi Hilfigera, Daju posebno mesto donjem vešu u kolekcijama. Gaćicama su podarili odlican dizajn, neobične tkanine, divne boje i kombinacije.
Osamdesetih godina žene su po prvi put u istoriji uistinu oslobođene strogih pravila u oblačenju, a u radnjama bilo je moguće kupiti gaćice za sve ukuse, potrebe, stilove…