Buenos Ajres i tango su skoro sinonimi pošto je ovaj ples integralni deo argenitnske metropole. Možete ga naći širom Buenos Ajresa: u legendarnim kafeima, milongama ili dok šetate kroz autentična naselja grada.
Istorija tanga, od skromnih početaka do najnovijih uspona, utkana je u velelepnu istoriju Buenos Ajresa.
Strast podzemnog sveta
Iako danas predstavlja simbol glamura i elegancije visokih društvenih krugova, sa ženama obučenim u sjaktave večernje haljine i muškarcima u frakovima, argentinski tango je nastao među najnižim slojevima – u bordelima.
Kada su 80-ih godina 19. veka doseljenici iz Evrope, Afrike i nepoznatih luka pohrlili u predgrađa Buenos Ajresa, mnogi su svraćali u kuće koje su bile na lošem glasu.
Većina njih je bila iz istočne i ekvatorijalne Afrike, dela koji se naziva Bantu. Narod tamo ima svoju muziku na bubnjevima, i ples koji se uz to igra, i to se zove Candombé. Oni su tu tradiciju preneli i u Argentinu, gde je Candombé bio rezervisan samo za robove. Nakon što je ropstvo ukinuto, ovaj afrički ples pomešao se sa valcerom, polkom i habanerom sa Kube, i tako je nastao ples koji danas zovemo tango.
Tango je nastao kao ples kojim se „imitira” odnos između prostitutke i njenog svodnika. Nazivi prvih koraka davani su prema imenima iz sveta prostitucije i mnogi su ih smatrali nepristojnim. Ovaj oblik tanga se za nekoliko godina proširio „podzemljem” a u to vreme u muzici se pojavio bandoneon, instrument nalik harmonici, koji je prvobitno korišćen u Nemačkoj na verskim službama u crkvama koje nisu mogle sebi da priušte orgulje.
Prostitutke bi plesale tango sa makroom u suknjama sa dubokim razrezom napred. Ovaj ples se izvodio po pravilu bez donjeg veša, uz dosta otkrivanja međunožja kako bi privukle mušterije.
Onda je došao Pariz
Sledeće poglavlje u istoriji argentintskog tanga „pisao” je Rikardo Guiraldes, uspešni pesnik, pisac, boem i plejboj iz visokog društva.
1910. otišao je iz Argentine u Evropu. Napisao je pesmu „Tango” u čast plesa i u jednom pomodnom pariskom salonu izveo tango performans. Publika je bila opčarana i tango je tako postao prvi od mnogih latino plesova koji su preplavili Evropu.
{loadposition oglas}
Tango groznica koja je počela 1912. u Parizu ubrzo se proširila na čitavu Evropu. Već 1913, svi su želeli da plešu tango, i neobuzdana, improvizacijska priroda igre savršeno se uklopila u ubrzano oslobađanje od strogih viktorijanskih načela: govorkalo se da su žene u Parizu napustile krinoline i korsete da bi mogle da igraju tango, a perje u šeširima se izmestilo iz vertikalnog položaja, u kome je padalo preko lica, u uspravni, koji polazi iz sredine čela, kako ne bi smetalo tango partneru. U modu su ušle suknje rasečene napred, koje su olakšavale plesanje; boja tanga u Evropi bila je narandžasta. Pošto je doživeo kolosalnu popularnost među višim slojevima Starog kontinenta, tango je najzad postao prihvatljiv među bogatima i uticajnima i u svojoj domovini.
U to vreme izrazito moderne krinoline i korseti, taj modni užas koji je ženama stvarao razne zdravstvene probleme, polako su padali u zaborav. Zanimljiv podatak je da gaćice tada nisu bile omiljeni deo odeće među ženama, a muškarci ih nikako nisu smatrali erotičnim! Suknje su postajale sve kraće, pa je određena zaštita, čitaj gaće, bila nužna. Da li je tango groznica bila okidač za masovnu tražnju za donjim vešom, ne znamo ali dolaskom tanga u Evropu nošenje gaćica je početkom drugog svetskog rata postalo nešto što se podrazumeva samo po sebi.
Tango danas
Nakon rastegnute „druge dekadencije tanga” (60-ih i 70-ih), mladi su počeli da ga prihvataju kao deo svoje svakodnevice, ali na svoj način – dajući mu jedinstven karakter, mešajući Pjacolu sa primitivnim bendovima i sa flautom i gitarom, „sklapajući” i „rasklapajući” ga na razne načine. Tango je sinonim strasti i erotskog naboja. No, danas nam se tango ponovo vraća i to u svom prvobitnom, iskonskom stilu, onako kako se igrao po dokovima Buenos Ajresa ili kako se i danas igra u Argentini. To je novi talas i novi pravac neoromantizma kada muškarac i žena ponovo otkrivaju očaranost i oduševljenje plesom udvoje. Buenos Ajres ima bezbroj tangeria. Tango je lice Argentine i igra se i na ulici i u svim delovima grada. Danas je pomalo i produkt prodaje jer su argentinci dobro naučili kako da solidno unovče ovaj ples. Postoje tri osnovne cenovne kategorije: ekonomska, dobar tango-šou (takvih je najviše) i VIP.Uglavno se smenjuju parovi ili grupe igrača tanga, dočaravajući tu čarobnu igru strasti i to od onih najmanje poznatih do najboljih. Kako bi pojačale strast u tango plesovima igračice praktikuju nošenje srting gaćice, ili ih često izostavljaju!
To vaskrsnuće i povratak izvorima možda će učiniti ovu umetničku formu moćnijom no ikad. Šta god da se desi, predivni grad Buenos Ajresa ostaje svetski centar tanga.