Manjak intimnog odnosa može da dovede do vrlo neželjenih ishoda.
Nekada davno se verovalo da žene koje nemaju aktivan seksualni život pate od histerije. Vekovima unazad se mnogo govori o tome kako redovan seksualni život doprinosi dobrom fizičkom i mentalnom zdravlju žena.
Reč histerija potiče od grčke reči „hystera“, što znači materica. Histerija je vrsta neuroze kod koje su dominantni raznovrsni telesni, senzorni, motorički i mentalni poremećaji sa psihogenim poreklom, kao što su napad smeha i plača, ekstremna razdražljivost, anksioznost, ubrzan rad srca, mučnina, bolovi u različitim delovima tela.
Poremećaji histerične prirode su prvi put primećeni kod mlađih žena u antičkoj Grčkoj. Dugo se verovalo da od histerije pate samo žene, mada ta bolest može da se javi kod oba pola.
Za lečenje histerije mnogi lekari su koristili masažu karlice i genitalija. Cilj je bio bolesnog pacijenta dovesti do “histeričnog paroksizma” ili orgazma koji ubrzava disanje i izaziva crvenilo na koži, vlaženje vagine i trbušne kontrakcije.
Ova praksa je korišćena u viktorijansko vreme, a početkom 19. veka se raširila na delove u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Pored tretmana masaže, histerija se lečila vibratorom, koji se pojavio krajem 19. veka. Američki pisac Rejčel Meiner u svojoj knjizi “Tehnologija orgazma” opisuje kako „elektromehanički medicinski instrument“ pomaže histeričnim ženama. Takođe, tvrdi da je ovaj metod efikasniji od masaže. Moderni pogled na ovaj problem kaže da se histerija može razlikovati po karakteru i histeričnim napadima (plač, smeh, anksioznost, depresija, strah…).
Ali da li žene koje se uzdržavaju od seksa imaju veće šanse da pate od ovih bolesti i poremećaja od onih koje imaju redovan seksualni život?
Naime, apstinencija ili nepravilan seksualni život može da bude svesno ili nesvesno izabran, prisilni ili dobrovoljan i da zavisi od zdravlja tela, psihe i duše žene. Neredovan seksualni život i apstinencija koja je dobrovoljno izabrana ili se nameće iz raznih društvenih i moralnih principa je štetna.
Takva apstinencija šteti fizičkom i mentalnom zdravlju, a onda trpi i telo.
Orgazmi imaju brojne zdravstvene prednosti, uključujući smanjenje anksioznosti, jačanje imuniteta i bolji san.
Prema rečima Dr Rejčel Nidl, psihologu i ko-direktorki Instituta za modernu seksualnu terapiju, seks može pozitivno da utiče kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje ljudi
“Pomaže vam da bolje spavate, smanjuje bol, smanjuje stres, smanjuje anksioznost, depresiju i još mnogo toga. Simptomi se javljaju u različito vreme na osnovu potreba ljudi i mogu se javiti u roku od nekoliko dana, nekoliko nedelja, pa do nekoliko meseci“, kaže dr Nidl.
Ona je rekla da su ove prednosti toliko važne da bi ljudi koji nisu u mogućnosti da imaju seksualni odnos trebalo da masturbiraju, kako bi imali orgazme. Za sve pripadnice lepšeg pola koji imaju stalnog partnera, važno je napomenuti da sperma muškarca sadrži nekoliko bitnih hormona za žensko psihičko zdravlje (prosdaglandin, oksitocin, dopamin), preporuka je da ukioliko ste u mogućnosti sa vašim stalnim partnerom upražnjavate vaginalni ili oralni seks bez zaštite. Bitna činjenica je da je resorpcija hormona nekoliko puta veća ukoliko se sperma uzme oralno.
“Orgazam oslobađa endorfin koji može pomoći da se smanji stres, barem privremeno, i dovede do pozitivnih osećaja što nas čini srećnijima. Dakle, čak i ako nemate seksualni odnos, ako želite da nastavite da imate ove prednosti, pronađite načine sami sa sobom da doživite orgazam”, kaže Dr Nidl.
Ako ste u mogućnosti da imate seksualni odnos sa stalnim partnerom, ne ustručavajte se da veše telo bude što češće u dodiru sa spermom kako vaginalno tako i oralno. Kako tvrdi Dr nidl, širok izbor hemikalija „dobrog raspoloženja“ koje sadrži semena tečnost na žene utiče tako da im se poboljšava mentalno i opšte zdravstveno blagostanje i jačaju osećanja ljubavi i sreće. Zato, oni preporučuju što češće praktikovanje kako oralnog, tako i klasičnog seksa
Kada nemate fizičku intimu, to može da dovede do “gladi za dodirom“
Budući da seks ima toliko koristi, to što niste u mogućnosti da ga upražnjavate kada želite, može da ima mnogo zdravstvenih posledica.
Ljudi koji su mesecima bez mogućnosti da imaju fizičku intimnost mogu da razviju tkzv. „glad za dodirom“, što može da im oslabi imuni sistem i da dovede do depresije i anksioznosti.
“Kada oni ljudi koji žele da imaju seks i navikli su da ga redovno upražnjavaju, imaju nedostatak seksualne intimnosti, tada može da dođe do štetnih efekata na mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje što rezultira različitim simptomima, kao što su osećaj izolovanosti, nesigurnosti i manjka samopoštovanja”, kaže Dr Nidl, psihoterapeut i seksualni terapeut.
Prema rečima Dr Nidl, ljudima koji ne reaguju dobro na promene biće teško da ponovo uplove u “seksualne vode“ nakon dužeg vremena bez odnosa, bilo da je to zbog karantina ili je nešto drugo uzrok.
“Njima će možda trebati dosta vremena da se vrate u svoj seksualni život od ranije. Oni mogu da dožive neki novi momenat samootkrivanja i da kroz introspekciju pronađu novi način razmišljanja o svojoj seksualnosti”, kaže Dr Nidl.
Iako bi moglo biti čudno razmišljati o tome kako bi mogao da izgleda seksualni život nakon dugog vremena bez seksa, Dr Nidl kaže da misli da bi to mogla da bude prilika da ljudi kritički razmišljaju o svojim seksualnim željama.